Ko je Aleksandar Karadjordjević?

Aleksandar I Karađorđević (Cetinje, 4/16. decembar 1888 — Marselj, 9. oktobar 1934), takođe nazivan viteški kralj Aleksandar Ujedinitelj, bio je drugi kralj Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije i Kraljevine Jugoslavije (1929—1934). Bio je drugi sin kralja Petra I i kneginje Zorke.

Posle ubistva u Narodnoj skupštini, zaveo je tzv. šestojanuarsku diktaturu 1929, a 1931. godine je doneo Oktroisani ustav. Grupa zaverenika ga je ubila u Marselju, 1934. godine.

Porodica

Aleksandar je rođen na Cetinju 16. decembra 1888. Njegov deda po majci bio je crnogorski kralj Nikola I Petrović, a baba kraljica Milena, majka Zorka Karadjordjević, a otac Petar I Karadjordjević. Kum na krštenju bio mu je, preko izaslanika, ruski car Nikolaj II Aleksandrovič. Detinjstvo je proveo u Crnoj Gori, a osnovnu školu završio u Ženevi. Dalje školovanje nastavio je u vojnoj školi u Sankt Peterburgu, a potom u Beogradu, po dolasku kralja Petra I na srpski presto 1903. godine.

 Aleksandar nije bio prvi na redu za presto, nego je to bio njegov stariji brat, princ Đorđe, koji je smatran nesposobnim od većina srpskih političkih stranaka zbog dva veća skandala (od kojih je prvi bio 1909. kada je šutnuo svoga slugu u smrt). Zbog toga Đorđe je bio prisiljen na odricanje od prestola. Presto je preuzeo princ Aleksandar, pristupio je reorganizaciji vojske, pripremajući je za konačan obračun sa Turskom.
Aleksandar se 1922. oženio Marijom Karadjordjević. Imali su tri sina: Petra II, Tomislava i Andreja.

Zorka Karadjordjević

Petar I Karadjordjević

Aleksandar sa suprugom Marijom

Balkanski ratovi

U Prvom balkanskom ratu 1912., prestolonaslednik Aleksandar je, kao zapovednik Prve armije, vodio vojsku u pobedu u bici kod Kumanova i u bici kod Bitole, a 1913., u Drugom balkanskom ratu, pobedio je i u bici kod Bregalnice. Nakon Drugog balkanskog rata Aleksandar se opredelio u kompleksnoj raspravi o tome kako bi Makedonija trebala biti uređena. U tome Aleksandar je imenovao kapetana Dragutina Dimitrijvića ili "Apisa", te u čast tome, Aleksandrov otac, kralj Petar I, složio se predati svoje kraljevske dužnosti svome sinu. Aleksandar 24. juna 1914. postaje regent Kraljevine Srbije.

Prvi svetski rat

Na početku Prvog svetskog rata, princ Aleksandar bio je vrhovni zapovednik srpske vojske, a na položaju maršala imao je izvršne vojne zapovednike: Živojina Mišića, Stepu Stepanovića i Petra Bojovića. Srpska vojska istakla se u Cerskoj i Kolubarskoj bici 1914., i to pobedama nad Austro-Ugarskom vojskom.

No, već 1915., srpska vojska se sa već ostarelim kraljem Petrom i princem Aleksandrom, te oslabljena ratnim gubicima, masovnom epidemijom tifusa i glađu, premestila na Krf, gde se reorganizovala. Nakon što je vojska regrupirana i poboljšana, ostvarila je uverljivu pobedu na Solunskom frontu kod Kajmakčalana. Srpska vojska imala je veliku ulogu u poslednjem savezničkom probijanju fronta u jesen 1918.

Srpska vojska u Prvom svetskom ratu

Prvodecembarsko ujedinjenje

Posle vojničkih došli su i državnički uspesi. Narodno veće u Zagrebu je 24. novembra 1918. godine proglasilo ujedinjenje. Odluci o ujedinjenju prethodio je ultimatum dalmatinske vlade od 16. novembra 1918., po kojem je iz Splita imalo da se proglasi neposredno ujedinjenje sa Srbijom ako se u roku od pet dana to ne učini iz Zagreba. Delagacija Narodnog veća, od trideset članova, stigla je u Beograd ujutro 28. novembra 1918. Za utvrđivanje načina kako da se proglasi ujedinjenje, obrazovan je odbor od šestorice. U njega su ušli Ante Pavelić (Stariji), Svetozar Pribićević i Josip Smodlaka kao predstavnici narodnog veća, i Stojan Protić, Ljubomir Jovanović i Momčilo Ninčić, kao predstavnici Vlade Kraljevine Srbije. U odboru šestorice odlučeno je da se ujedinjenje izvrši tako što bi delegacija Narodnog veća uputila adresu regentu Aleksandru Karađorđeviću, koja bi sadržala zaključak i naputke „uputstva“ od 24. novembra. Dvočanski akt ujedinjenja izvršen je u 8 sati uveče, 1. decembra 1918. godine, u salonu kuće Krsmanovića na Terazijama u kojoj je regent Aleksandar privremeno stanovao nakon oslobođenja prestonice. Članovi delegacije Narodnog veća, stojeći u polukrugu, čekali su dolazak regenta. Regent Aleksandra se zatim pojavio u pratnji Protića, Jovanovića, Ninčića i vojvode Živojina Mišića. Potom je istupio Ante Pavelić i pročitao adresu. Regent Aleksandar je u odgovoru na Adresu izrazio zadovoljstvo odlukom zagrebačkog Narodnog veća od 24. novembra i proglasio ujedinjenje. Regent Aleksandar je odbio da za prvog predsednika Vlade postavi Nikolu Pašića, već je na to mesto ukazom postavio Stojana Protića. Na listi ministra prve Vlade Kraljevine SHS bilo je 9 Srba, 5 Hrvata, 3 Slovenca i 1 musliman. Vlada pod Protićevim predsedništvom nosila je jugoslovensko obeležje. Krajem decembra Vlada je notifikovala stvaranje nove Kraljevine, a do sredine 1919. godine usledila su međunarodna priznanja. Posle smrti kralja Petra I (16. avgusta 1921), Regent Aleksandar je postao kralj Srba, Hrvata i Slovenaca.

Mapa Kraljevine SHS