Ko je Aleksandar Karadjordjević?

Aleksandar I Karađorđević (Cetinje, 4/16. decembar 1888 — Marselj, 9. oktobar 1934), takođe nazivan viteški kralj Aleksandar Ujedinitelj, bio je drugi kralj Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije i Kraljevine Jugoslavije (1929—1934). Bio je drugi sin kralja Petra I i kneginje Zorke.

Posle ubistva u Narodnoj skupštini, zaveo je tzv. šestojanuarsku diktaturu 1929, a 1931. godine je doneo Oktroisani ustav. Grupa zaverenika ga je ubila u Marselju, 1934. godine.

Porodica

Aleksandar je rođen na Cetinju 16. decembra 1888. Njegov deda po majci bio je crnogorski kralj Nikola I Petrović, a baba kraljica Milena, majka Zorka Karadjordjević, a otac Petar I Karadjordjević. Kum na krštenju bio mu je, preko izaslanika, ruski car Nikolaj II Aleksandrovič. Detinjstvo je proveo u Crnoj Gori, a osnovnu školu završio u Ženevi. Dalje školovanje nastavio je u vojnoj školi u Sankt Peterburgu, a potom u Beogradu, po dolasku kralja Petra I na srpski presto 1903. godine.

 Aleksandar nije bio prvi na redu za presto, nego je to bio njegov stariji brat, princ Đorđe, koji je smatran nesposobnim od većina srpskih političkih stranaka zbog dva veća skandala (od kojih je prvi bio 1909. kada je šutnuo svoga slugu u smrt). Zbog toga Đorđe je bio prisiljen na odricanje od prestola. Presto je preuzeo princ Aleksandar, pristupio je reorganizaciji vojske, pripremajući je za konačan obračun sa Turskom.
Aleksandar se 1922. oženio Marijom Karadjordjević. Imali su tri sina: Petra II, Tomislava i Andreja.

Zorka Karadjordjević

Petar I Karadjordjević

Aleksandar sa suprugom Marijom

Balkanski ratovi

U Prvom balkanskom ratu 1912., prestolonaslednik Aleksandar je, kao zapovednik Prve armije, vodio vojsku u pobedu u bici kod Kumanova i u bici kod Bitole, a 1913., u Drugom balkanskom ratu, pobedio je i u bici kod Bregalnice. Nakon Drugog balkanskog rata Aleksandar se opredelio u kompleksnoj raspravi o tome kako bi Makedonija trebala biti uređena. U tome Aleksandar je imenovao kapetana Dragutina Dimitrijvića ili "Apisa", te u čast tome, Aleksandrov otac, kralj Petar I, složio se predati svoje kraljevske dužnosti svome sinu. Aleksandar 24. juna 1914. postaje regent Kraljevine Srbije.

Prvi svetski rat

Na početku Prvog svetskog rata, princ Aleksandar bio je vrhovni zapovednik srpske vojske, a na položaju maršala imao je izvršne vojne zapovednike: Živojina Mišića, Stepu Stepanovića i Petra Bojovića. Srpska vojska istakla se u Cerskoj i Kolubarskoj bici 1914., i to pobedama nad Austro-Ugarskom vojskom.

No, već 1915., srpska vojska se sa već ostarelim kraljem Petrom i princem Aleksandrom, te oslabljena ratnim gubicima, masovnom epidemijom tifusa i glađu, premestila na Krf, gde se reorganizovala. Nakon što je vojska regrupirana i poboljšana, ostvarila je uverljivu pobedu na Solunskom frontu kod Kajmakčalana. Srpska vojska imala je veliku ulogu u poslednjem savezničkom probijanju fronta u jesen 1918.

Srpska vojska u Prvom svetskom ratu

Prvodecembarsko ujedinjenje

Posle vojničkih došli su i državnički uspesi. Narodno veće u Zagrebu je 24. novembra 1918. godine proglasilo ujedinjenje. Odluci o ujedinjenju prethodio je ultimatum dalmatinske vlade od 16. novembra 1918., po kojem je iz Splita imalo da se proglasi neposredno ujedinjenje sa Srbijom ako se u roku od pet dana to ne učini iz Zagreba. Delagacija Narodnog veća, od trideset članova, stigla je u Beograd ujutro 28. novembra 1918. Za utvrđivanje načina kako da se proglasi ujedinjenje, obrazovan je odbor od šestorice. U njega su ušli Ante Pavelić (Stariji), Svetozar Pribićević i Josip Smodlaka kao predstavnici narodnog veća, i Stojan Protić, Ljubomir Jovanović i Momčilo Ninčić, kao predstavnici Vlade Kraljevine Srbije. U odboru šestorice odlučeno je da se ujedinjenje izvrši tako što bi delegacija Narodnog veća uputila adresu regentu Aleksandru Karađorđeviću, koja bi sadržala zaključak i naputke „uputstva“ od 24. novembra. Dvočanski akt ujedinjenja izvršen je u 8 sati uveče, 1. decembra 1918. godine, u salonu kuće Krsmanovića na Terazijama u kojoj je regent Aleksandar privremeno stanovao nakon oslobođenja prestonice. Članovi delegacije Narodnog veća, stojeći u polukrugu, čekali su dolazak regenta. Regent Aleksandra se zatim pojavio u pratnji Protića, Jovanovića, Ninčića i vojvode Živojina Mišića. Potom je istupio Ante Pavelić i pročitao adresu. Regent Aleksandar je u odgovoru na Adresu izrazio zadovoljstvo odlukom zagrebačkog Narodnog veća od 24. novembra i proglasio ujedinjenje. Regent Aleksandar je odbio da za prvog predsednika Vlade postavi Nikolu Pašića, već je na to mesto ukazom postavio Stojana Protića. Na listi ministra prve Vlade Kraljevine SHS bilo je 9 Srba, 5 Hrvata, 3 Slovenca i 1 musliman. Vlada pod Protićevim predsedništvom nosila je jugoslovensko obeležje. Krajem decembra Vlada je notifikovala stvaranje nove Kraljevine, a do sredine 1919. godine usledila su međunarodna priznanja. Posle smrti kralja Petra I (16. avgusta 1921), Regent Aleksandar je postao kralj Srba, Hrvata i Slovenaca.

Mapa Kraljevine SHS

Agrarna reforma

Posle Prvog svetskog rata, agrarnu reformu, kojom bi se ukinuli feudalni i polufeudalni odnosi u poljoprivredi i pravednije raspodelila zemlja, najavio je regent Aleksandar u proklamaciji od 6. januara 1919. godine: „Ja želim da se odmah pristupi pravednom rešenju agrarnog pitanja i da se ukinu kmetstva i veliki zemljišni posedi. U oba slučaja zemlja će se podeliti među siromašne zemljoradnike, sa pravičnom naknadom dosadašnjim vlasnicima njenim“. Sa regentovom proklamacijom Vlada Kraljevine SHS je 27. februara 1919. godine objavila prethodne odredbe za pripremu agrarne reforme kojima su raskinuti kmetovske — čivčijski odnosi u Bosni, Hercegovini, Staroj Srbiji i Makedoniji, a u Dalmaciji kolonatski odnosi. Pored ukidanja feudalnog poseda, propisana je eksproporijacija velikih poseda od preko 57,5 hektara. Predviđeno je da se ti posedi podele državljanima Kraljevine SHS koji se bave obrađivanjem zemlje, a zemlje uopšte nemaju, ili je nemaju u dovoljnoj meri. Agrarnom reformom se želelo ujednačiti poljoprivredni sklop novoujedinjenih pokrajina sa pretkumanovskom Srbijom, koje jedina nije imala feudalne posede na svojoj teritoriji. Agrarnu reformu pratila je kolonizacija, tj naseljavanje dobrovoljaca i siromašnih građana i zanatlija koji nisu imali svoje zemlje. Kolonizacijom srpskog stanovništva ojačavao se granični pojas u Banatu, Bačkoj, Staroj Srbiji i Makedoniji. Kolonisti su dobijali 5 hektara obradive zemlje, koja je pripadala starešini porodice. Kolonisti su bili oslobođeni plaćanja poreza na tri godine, kao i plaćana građe iz državnih šuma i plaćanja provoza državnom železnicom. Domorodac je imao ista prava kao i kolonista tj. naseljenik, s tim što im je odbijano ono što već imaju.

Detaljnije objašnjenje agrarne reforme

Diktatura

Na planu unutrašnje politike, u Kraljevini SHS došlo je do ozbiljne državne krize izazvane zaoštrenim partijskim i međunacionalnim odnosima. Neprestana polemika između vladinih radikala i poslanika opozicije predvođenih HSS-om (Hrvatskom seljačkom strankom) je dovela do toga da godine 1928. radikalski poslanik Puniša Račić ubije Pavla Radića i Đuru Basaričeka i teško ranio Stjepana Radića, koji je kasnije podlegao povredama. Novi vođa HSS je postao Vlatko Maček.

Kralj Aleksandar je, koristeći nerede izazvane atentatom kao povod, zaveo diktaturu 6. januara 1929. godine (poznata kao šestojanuarska diktatura) i ukinuo ustav. Deo poslanika Hrvatske stranke prava (Ante Pavelić) odlazi u inostranstvo i stvara ustašku organizaciju. U Makedoniji jačaju probugarski elementi. Kralj je 3. oktobra preimenovao državu u Kraljevina Jugoslavija. Umesto nasleđenih istorijskih pokrajina, reorganizuje državnu upravu stvarajući devet banovina i grad Beograd. Premda je kralj Aleksandar nastojao diktaturom smiriti uzavrelu situaciju u zemlji, u tome nije uspeo. Njegove su mere izazvale suprotne reakcije od priželjkivanih. Zabranom političkog delovanja protiv sebe je okrenuo gotovo sve političke stranke koje su delovale u Kraljevini Jugoslaviji. Ne samo što je povećao broj političkih protivnika u zemlji, nego ni sile Antante nisu blagonaklono gledale na uvođenje diktature. 

Kraljevina Jugoslavija 1929-1941. u kartama

Oktroisani ustav

Takva ga je situacija primorala na uvođenje novih političkih promena, pre svega na proglašenje ustava. Kako skupština nije postojala, kralj Aleksandar je 1931. sam proglasio novi ustav, koji se zato naziva oktroisanim ili nametnutim ustavom.

Novim je ustavom Jugoslavija postala ustavna, ali ne i parlamentarna monarhija. Kralj je i dalje mogao potpuno nadzirati rad skupštine, a vlada je bila odgovorna isključivo njemu. Godine 1932. raspisani su novi izbori, no situacija nije ipak bila demokratska kakvom se naizgled činila. Naime, nakon uvođenja diktature došlo je do osnivanja Jugoslovenske nacionalne stranke, celodržavne stranke koja je bila pod kraljevom kontrolom i jedina je imala uticaj nad celom teritorijom kraljevine. Za pristupanje izborima trebalo je prikupiti dovoljan broj potpisa iz svih 305 državnih okruga, što samo po sebi nije bio velik problem za opozicione stranke, ali kako je kralj raspisane izbore proglasio javnima (čime je sebi omogućio kontrolu i manipulaciju izbora), opozicione stranke odbile su učestvovati na izborima, tako da se na izbornoj listi našla jedino JNS.

Kraljevska obeležja

Ideologija

Najveća se promjena zbila u ideologiji. Do tada se smatralo da su Srbi, Hrvati i Slovenci narod s tri imena (onodobni humoristi, ali i ozbiljni kritičari režima predvođeni Miroslavom Krležom, dodali su i dva pisma, tri jezika, tri vere itd.), a tada je zavladala unitaristička ideologija integralnog jugoslovenstva. Smatralo se da postoji samo jedan, jugoslovenski narod.

Progoni u zemlji su, i pored obnove ustava, nastavljeni. Kralj Aleksandar je očekivao da će oktroisanim ustavom barem donekle smiriti političke protivnike. Suprotno njegovim očekivanjima, ustav je uzrokovao val nezadovoljstava. U Hrvatskoj je brutalnost diktature i dalje bila postojana. Prvak HSS Josip Predavec ubijen je nedugo nakon izlaska iz zatvora 1933., pokušan je atentat na pravaša i budućeg ustašu Milu Budaka, a albanolog i pravaš Milan Šufflay ubijen je usred Zagreba početkom 1931. godine. Kralj je, posebno nakon toga, zabranio pisanje o atentatu na Šufflayja, tako da nikakva čitulja niti novinski članak nisu izašli. Apel protiv politike beogradske vlade koji je usledio kao reakcija na ubistvo, potpisali su i Albert Einstein i Heinrich Mann.

Miroslav Krleža

Milan Šufflay

Atentat

U spoljnoj politici, intenzivno je radio na sklapanju međudržavnih odbrambenih saveza usmerenih protiv sila koje su težile reviziji Versajskog sistema mirovnih ugovora. Njegovom zaslugom stvorena je 1921. Mala Antanta (Kraljevina SHS,Rumunija i Čehoslovačka). Savez sa Francuskom sklopljen je 1927, a 1934. obrazovan je Balkanski savez između Jugoslavije, Rumunije, Turske i Grčke.

Prilikom posete Francuskoj, u koju je otputovao da bi učvrstio odbrambeni savez protiv nacističke Nemačke, kralj Aleksandar I ubijen je u Marselju, 9. oktobra 1934. godine od strane hrvatskih ustaša i makedonske organizacije VMRO, a pod zaštitom Italije, Nemačke i Mađarske. To je bio jedan od prvih atentata snimljen na filmu. Pucnjava se dogodila tačno ispred objektiva snimatelja, koji je u to vreme bio samo 1 stopu udaljen. Snimatelj nije snimio samo atentat, nego i kraću radnju nakon njega. Telo vozača (koji je bio na mestu mrtav) zakočilo je automobil što je snimatelju omogućilo snimanje iz neverovatne blizine. Stajao je svega nekoliko centimetara od mrtvog kralja i snimao događaje nekoliko minuta nakon atentata.Zajedno sa njim tada je ubijen i francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu. Atentator je bio pripadnik VMRO-a Vlado Černozemski.

Smrt Aleksandra Karadjordjevića duboko je potresla čitavu Jugoslaviju, a njegovo telo ispraćeno je od stotina hiljada ljudi čitavim putem do Oplenca, gde je sahranjen je u Zadužbini kralja Petra I. Narodna skupština i Senat Kraljevine Jugoslavije dali su mu naziv Viteški kralj Aleksandar I Ujedinitelj.

Ubistvo i sahrana kralja Aleksandra I Karadjordjevica- video

Novine posle ubistva 1934.